Nekih 8 meseci sam puštala kostu. Prirodna, gusta i duga počela je u poslednje vreme da mi smeta. Po ovom vremenu, složićete se, jako je teško trpeti kosu na ledjima, a dosadno je držati je stalno vezanu u rep.
I tako sam počela da gledam slike: Tumblr, We ♥ It, Instagram, Facebook i konačno našla šta želim. Želela sam ombre, ne mnogo svetle, ne mnogo tamne, ne samo ofarbane krajeve, ne nešto šatirano(da ja uvek znam šta neću a nikad šta hoću). Ošišala sam i stanjila onu grivu na glavi i sada mi je mnogo lakše da je pustim, peglam, nije više toliko teška kada je vežem. Ne volim kada je kosa klasično ravna ili kada je ono čuveno V. Valjda zato što sam sve to imala i sada mi je dosadilo. Želela sam da mi ostane što gušće dužina a gornji deo da bude stepenasto ošišan. Hvala mojoj dragoj drugarici jer je sve uradila onako kako sam želela.
Deluje kao da je boja meda,prezadovoljna sam i presrećna bojom.
