Ponovo na dnu?

   Znate onaj osećaj kada se skotrljate niz stepenice i od bola ne možete ustati? Znate kako je teško ponovo stati na noge i krenuti gore? A kako je samo teško doći do stepenice na kojoj ste se nalazili pre pada...

   Ne brinite, nisam stvarno pala i sve su mi kosti na mestu, ali verujte mnogo je gori osećaj kada se borite za nešto u životu,bez podrške, ulažete sebe i poslednji atom snage posvetite tome i ipak ne uspete. Čovek onda ne zna odakle će početi. A sve one rečenice ,,Ja sam ti rekla, svi smo ti pričali, vidiš da nisi bila u pravu, baš mi je žao itd" u jednom trenutku vam dodje da vrištite dok glasne žice ne popucaju! Zatim se posle nekog vremena smirite, ućutite i oguglate na sve te reči vaših prijatelja, rodjaka, dečka, roditelja, jednostavno se zatvorite u sebe i što je najbitnije KRENETE PONOVO!

   Ja krećem i upravo gazim svoju prvu stepenicu koja me vodi ka cilju! Ponovo idem istim putem, ovoga puta ćutke, jer sam se uverila da podršku nemam od najbližih ljudi u životu, već mi najveću podršku pružaju upravo oni koji ne znaju ko ovo zapravo piše.

   Dobrodošli u moj online dnevnik, mog put ka cilju upravo počinje, A VAŠ?