Rodjena pod srećnom zvezdom?

   Kako to da se neki ljudi muče ceo svoj život kako bi svojoj deci omogućili makar malo bolji život nego što su oni imali, a sa druge strane neki ljudi se jednostavno rode i imaju sve. Zašto je to tako? To pitanje sam sebi postavila više puta poslednjih godinu dana.

   Nedavno sam imala jednu stranku, 25 godina, rodjena u Švajcarskoj, para kao blata, kola, telefon, putovanja, lepa kao lutka, ako mi verujete držala sam njeku ličnu kartu 2 minuta u ruci(koliko mi je potrebno da unesem podatke) ruka mi je pola sata mirisala na njen parfem. Devojka kao iz snova, mogu misliti kako je muškarcima kad je vide. Nije umela da popuni jedan obrazac. Ne ume da drži olovku u ruci. A kao šlag na tortu ni jednu rečenicu nije mogla da izgovori a da nije bilo gramatičke greške, mucanja, raznih uzrečica kao i ''j****e''. Da li ste čuli da neko u firmi koristi razne psovke kako bi objasnio šta zapravo želi da uradite za njega? Ja nisam, bar ne do tada.

   Devojka je otišla, pratila sam je pogledom, kako hoda, seda u auto i odlazi, sve tako damski, kao da vodi računa o svakom svom pokretu. Sela sam u čudu. Mi što učimo, završavamo fakultete, trudimo se da svakog dana budemo sve bolji, mi smo zapravo samo radna snaga. Završimo sve te škole, a onda se zaposlimo kod nekog privatkina,radimo za platu, prodajemo svo to nase znanje za male pare. I ostanemo tako mali. Vredi li zrtvovati se toliko godina, usavršiti svoje znanje, a onda raditi za neku bogatu mladu damu za minimalac? Hm, nemam odgovor..